belisneg

Hladna i bela zima se polako i gotovo nečujno uvukla u naše živote Svojom oštrim dahom na nebu je stvorila snežne oblake. Oblaci su prekrili nebo i iz njih je pao prvi sneg.

Nežne bele pahulje lebdele su u vazduhu. Sve oko nas je postalo belo. Tanak sneg je pokrio ceo grad i ispred naših očiju oterao sivilo pozne jeseni. Travnjacima je poklonio bele prekrivače, a drveće je obukao u bele haljine sa dugim čipkastim rukavima. Na krovove kuća je stavio bele šeširi, a sa streha obesio staklene lepeze. Mraz je po prozorskim staklima ispleo srebrenu čipku Sada svi prozori imaju bele zavese. Priroda se lagano sprema za zimski san. Jedino se dimnjaci bude. Iz njih se visoko prema nebu diže gusti dim. Vetar fijuče i ne čuje se cvrkut ptica. Ptice selice su otišle na jug, a vrapci sede u svojim malim gnezdima i drhte na hladnom vazduhu. Fijukanje vetra nadjačava vesela dečija graja. Njima ne smetaju mraz i hladnoća. Obučeni u toplu odeću, sa osmehom na licu trče po snegu. Sneg pršti po njihovi nogama, a pahuljice se nežno lepe za njihova rumena lica.

Kad stigne zima i padne prvi sneg, na dečijim licima zablista osmeh. Oni nestrpljivo očekuju prvi sneg, a kad on padne njihovoj sreći nema kraja. Da nema snega i lepršavih belih pahulja zima bi bila hladna i siva i niko je ne bi voleo.

Blog je trenutno u izradi.

Уколико можете да прочитате овај чланак, успешно сте се регистровали на Blog.rs и можете почети са блоговањем.